Kvatro stađone
Kvatro stađone je popularni naziv za ciklus od četiri koncerta za violinu i orkestar, delo italijanskog baroknog kompozitora i violiniste Antonija Vivaldija. Četiri godišnja doba na Fruškoj gori su delo prirode, posvećena svim romantičnim Platancima.
Zima
je jedno od godišnjih doba, koje po konvenciji na severnoj Zemljinoj polulopti traje deo decembra, ceo januar, februar i deo marta, a na južnoj Zemljinoj polulopti deo juna, ceo jul, avgust i deo septembra. Na dan početka zime, takozvanu kratkodnevnicu, koja obično pada 21/22. decembra na severnoj, a 22. juna na južnoj hemisferi, noć je najduža, a obdanica najkraća. Zima se završava početkom proleća. Na severnoj hemisferi proleće počinje 21. marta, a na južnoj 23. septembra.
Proleće
jedno je od četiri godišnja doba, posle zime i pre leta. Postoje različite definicije proleća, ali lokalna upotreba pojma varira u skladu s lokalnom klimom, kulturama i običajima. Po konvenciji, na severnoj polulopti traje deo marta, ceo april, maj i deo juna, a na južnoj polulopti deo septembra, ceo oktobar, novembar i deo decembra. Kada je na severnoj hemisferi proleće, na južnoj hemisferi je jesen i obrnuto.
Leto
najtoplije je godišnje doba. Dolazi nakon proleća, a pre jeseni. Na letnji solsticij (letnja dugodnevica), obdanica je najduža, a noć je najkraća. Dužina obdanice smanjuje se kako vreme odmiče nakon solsticija. Datum početka leta varira u zavisnosti od klime, tradicije i kulture. Kada je leto na severnoj hemisferi, onda je zima na južnoj, i obrnuto. Na severnoj polulopti, leto traje delom juna, ceo jul, avgust i delom septembra, a na južnoj delom decembra, ceo januar, februar i delom marta.
Jesen
je jedno od godišnjih doba, koje po konvenciji na severnoj Zemljinoj polulopti traje deo septembra, ceo oktobar, novembar i deo decembra, a na južnoj Zemljinoj polulopti deo marta, ceo april, maj i deo juna. Na dan početka jeseni, takozvanu ravnodnevnicu, koja obično pada oko 23. septembra, dan i noć traju po 12 sati.